ŠTA JE ANTIFOSFOLIPIDNI SINDROM ILI HUGHES-OV SINDROM?
ANTIFOSFOLIPIDNI SINDROM (APS) je sistemska autoimuna bolest koji se klinički karakteriše ponavljanim arterijskim i venskim trombozama i komplikacijama u trudnoći, a laboratorijski prisustvom povišenih vrednosti antifosfolipidnih antitela (aCL).
Primarni APS je izolovan fenomen i nije udružen sa drugim bolestima. APS udružen sa drugim bolestima (autoimunim, hematološkim, infektivnim, neurološkim, kožnim, endokrinološkim, bolestima digestivnog trakta) se definiše kao sekundarni APS.
Katastrofični APS je teška forma bolesti, karakteriše se generalizovanom trombozom, usled koje nastaje masivno otkazivanje organa.
KOLIKO ČESTO SE DIJAGNOSTIKUJE APS ?
APS se dijagnostikuje u oko 2-4% populacije. Kod žena APS se najčešće javlja u srednjoj životnoj dobi, u reproduktivnom periodu udružen sa sistemskim eritremskim lupusom (SEL).
Kod muškaraca se APL uglavnom dijagnostikuje posle 50 godine života i manifestuje se moždanim udarom ili koronarnom bolešću.1% pacijenata sa APS razvije katastrofičnu formu ovog sindroma.
Poznato je da se kod 1-5 % zdravih osoba dijagnostikuju antikardiolipinska antitela i da učestalost pojavljivanja ovih antitela raste sa godinama starosti, sa prisustvom hronične bolesti, infekcije, maligniteta, uzimanjem nekih lekova (antibiotici, kokain, hidralazin, procainamid, kinin, katopil).
ZBOG ČEGA NASTAJE APS?
Tačan uzrok produkcije aCL i nastanka APS nije poznat. Antifosfolipidna antitela (aCL) su heterogena familija stečenih antitela IgG, IgM, IgA klase, usmerena protiv anjonskih fosfolipida membrana, kao što je kardiolipin i fofatidilserin ili za njih vezane protene plazme među kojima je najznačajniji B2-glikoprotein-I (B2GP-I). aCL su na različite načine odgovorna za nastanak tromboza i komplikacija tokom trudnoće.
Najverovatnije usled interakcije aCL sa faktorima koagulacije dolazi do poremećena koagulacije i hiperkoagulabilnog stanja.
Nije dokazana genetska predispozicija za nastanak ovog sindroma, iako neka istraživanja ukazuju na učestaliju pojavu aCL kod članova porodice.
KAKO SE MANIFESTUJE APS?
APS je multisistemska bolest i svaki organ može biti zahvaćen. Najčešća klinička manifestacija je vaskularna tromboza, kao posledica hiperkoagulobilnog stanja koje prati ovaj sindrom.
Hiperkoagulabilnost se klinički manifestuje rekurentnim trombozama, koje potencijalno mogu da zahvate bilo koji organski sistem uključujući: periferni venski sistem (duboka venska tromboza), centralni nervni sistem (cerebrovaskularni inzult, tromboza duralnih sinusa), hematopoetski sistem (trombocitopenija, hemolitička anemija), pojavu opstetričkih komplikacija (spontani pobačaji), respiratorni sistem (plućna embolija), kožu (livedo retikularis), kardiovaskularni sistem (akutni infarkt miokarda), oko (retinalna tromboza).
KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE APS ?
Da bi postavili dijagnozu AFS neophodno je da postoji najmanje jedan klinički i jedan laboratorijski kriterijum.
Klinički kriterijumi:
-jedna ili više vaskularnih tromboza
-ponavljani gubici ploda u prvom trimestru trudnoće (tri pobačaja za redom)
-gubitak ploda u drugom ili trećem trimestru trudnoće ili prevremeno rodjenje bebe, pre 34 nedelje trudnoće
Laboratorijski kriterijum:
-pozitivan lupus antikoagulans (LA) test
-povišena koncentracija antifosfolipidnih antitela (antikardiolipinskih antitela-aCL) klase IgG i IgM
-prisustvo anti B2 glikoproteinskih antitela (antiB2GP-I)
Definitivna dijagnoza se postavlja nakon što se prisustvo antitela potvrdi najmanje dva puta u razmaku od 12 nedelja.
LA ne treba određivati tokom primene oralne antikoagulantne terapije.
KOGA TREBA TESTIRATI ?
-bolesnike sa SLE
-bolesnike sa tromboembolijama
-bolesnike sa trombocitopenijom
-žene pre početka primene hormonskih kontraceptiva
-žene koje su male dva spontana pobačaja pre 10 nedelje trudnoće ili druge komplikacije tokom trudnoće i porodjaja kao što su zastoj u rastu ploda, prevremeni porođaj pre 34 nedelje, mrtvorodjenost, preklampsija, autoimune trombocitopenije, venska ili arterijska tromboza tokom trudnoće ili tokom 6 nedelja nakon porodjaja
PREVENCIJA I LEČENJE APS
Cilj prevencije je sprečavanje novog neželjenog kliničkog događaja,tj. nove tromboze ili spontanog pobačaja.Prevencija podrazumeva eliminacija rizičnih faktora koji doprinose razvoju protrombotičkog stanja kao što je pušenje, uzimanje oralnih kontraceptiva, kontrolu hipertenzije, hiperlipidemije, telesne težine.
Lečenje APS se sprovodi u stanjima sa kliničkom manifestnom vaskularnom trombozom i tokom perioda trudnoće.
Kod pacijenata kod kojih su dijagnostikovana aCL, bez bilo kakvih simptoma nije neophodna primena terapije, sem prevencija tromboze u situacijama visokog rizika (imobilizacija, trauma, operacija, trudnoća, porodjaj, malignitet).
Kod pacijenata kojih je dokazano prisustvo aCL i dijagnostikovna tromboza neophodno je sprovesti terapiju akutne tromboze primenom antikoagulantne terapije intravenskim ili subkutanim heparinom u kombinaciji sa oralnim antikoagulansom-varfarinom. Tokom primene varfarina preporuka je da vrednosti INR-a budu u terapijskom opsegu izmedju 2-3 za vensku i 3 za arterijsku trombozu.
Dužina tretmana zavisi od kliničkih (prethodnih bolesti i tromboza, faktora rizika za trombozu, mesto nastanka i uslovi nastanka tromboze, planova za trudnoću) i laboratorijskih pokazatelja.
Prevencija pobačaja u APS podrazumeva primenu heparina (nefrakcionisanog ili niskomolekularnog ) i malih doza aspirina uz kontrolu D-dimera na 2-4 nedelje radi korigovanja doze heparina.
