Akutne rane  

Rana nastaje uvek kada dođe do prekida kontinuiteta kože.Ukoliko je rana manjeg promera (ubodna rana,oguljotina), sa minimalnim krvarenjem-ona može da zaraste sama od sebe u nekom kraćem vremenskom roku (sedam dana).

Bez obzira koliko rana izgleda bezazleno neophodno je da se povređena osoba javi svom lekaru kako bi dobila odgovarajuća uputstva. Mala,ubodna rana, bez značajnog krvarenja, može biti veoma pogodna za nastanak tetanusa, naročito ako je nastala u polju, ubodom na esker ili alatku koja je često u kontaktu sa zemljom.Posebno su ugrožene starije osobe jer je od njihove redovne vakcinacije protiv tetanusa prošlo više decenija.Dakle, iako je rana mala, gotovo nevidljiva, može nam doneti velike probleme.

Rane promera većeg od 1cm, kad je došlo do potpunog prekida svih slojeva kože,zahteva pregled hirurga. Pregled kod hirurga plastičara je obavezan  ako se rana nalazi na licu,vratu ili šakama.

Pravovremeno i stručno lečenje rane na licu i vratu dovešće do potpunog zarastanja sa minimalnim ožiljkom. Pregled i kasnije praćenje kod hirurga plastičara je veoma važno zbog mogućeg razvoja i prevencije keloida.

Iako mala,otvorena povreda šake može biti kombinovana i da pored povrede kože postoji i povreda tetiva ili nerava. Pregled hirurga plastičara je obavezan u prvih nekoliko sati od povrede zbog primarne obrade rane i prevencije infekcije. Šaka je važan funkcionalni organ i zbog toga lečenje šake treba da bude brzo i efikasno kako bi rehabilitacija što pre započela.

Veće rane, rane koje krvare, zahtevaju hitno zaustavljanje krvarenja i pregled hirurga. Najsigurniji način zaustavljanja krvarenja ako je u predelu ekstremiteta je postavljanje poveske desetak santimetara iznad povrede. Ako je krvarenje na nekom drugom delu tela (grudnom košu,poglavini), pritisak sterilnom gazom ili krpom može zustaviti krvarenje.

Ukoliko je mreža hitne pomoći dobro razvijena, povređenog ne treba transportovati već sačekati mobilnu lekarsku ekipu koja će  pružiti stručnu  pomoći.

Posebnu pažnju zaslužuju rane koje imaju blago,naizgled neznatno krvarenje.Ukoliko takvo oskudno krvarenje traje više sati – može dovesti do značajnog iskrvarenja. Zbog toga povređeni na putu do prve medicinske ustanove, treba da ima pratnju druge osobe ili da bude transportovan kolima hitne pomoći.

U praksi srećemo i  velike rane koje ne krvare. Zbrinjavanje pacijenta sa ovakvom ranom takođe treba što pre sprovesti jer postoji mogućnost razvoja infekcije, razvoja otoka i bola što povređenom otežava kretanje i može dovesti do razvoja kolapsa. Dobar primer za ovakvu povredu su opekotine.

 

Hronične rane 

Sve akutno nastale rane se mogu pretvoriti u hronične rane ukoliko su zapljane,inficirane, ako nije obavljena adekvatna primarna obrada, ako rana nije ušivena ili ako je posle šivenja došlo do dehiscencije rane.Takve rane po pravilu zarastaju per secundam protokom vremena, znači same od sebe. U zavisnosti od izgleda i veličine rane, prisustva infekcije u rani – zavisi i vreme takvog,  per secundam zarastanja. Ako su rane većeg obima, ako bi zarastanje per secundam trajalo više od desetak dana, onda se preporučuje  operativno lečenje.

Posebna grupa hroničnih rana su i rane na potkolenicama (ulcus cruris) i stopalima (dijabetično stopalo) i koje nastaju zbog loše cirkulacije ili šećerne bolesti. Lečenje ovih rana je dvojako i odnosi se na lečenje osnovne bolesti i lokalno lečenje otvorene rane.

Veliku grupu hroničnih rana predstavljaju i rane nastale zbog stalnog sedenja ili ležanja (ulcus decubitalis). Od ovih rana pate osobe koje su vezane za postelju, privremeno ili trajno.

Kod sasvim mladih, aktivnih osoba sinus pylonidalis može biti otvorena rana više godina. U narodu je problem poznat kao “urasla dlaka” a zapravo se radi o urođenoj anomaliji. Često se čuje mišljenje da je to rana koja nikada ne zarasta pa čak ni posle operacije. Rekonstruktivna hirurgija ima jednostavno rešenje koje podrazumeva primarno zarastanje ovakve rane (per primam intentionem) u optimalnom roku posle operacije, od sedam do deset dana.

Hronične rane mogu da se leče konzervativno ili operativno.Operativni pristup se preporučuje uvek kad za to postoje neophodni preduslovi. Kod starijih i iznemoglih osoba problem leži u pratećim, hroničnim oboljenjima koja predstavljaju rizik za opštu anesteziju. Taj problem se često uspešno prevazilazi primenom neke od lokalnih ili blok anestezija. Osim stabilnog opšteg stanja, za operaciju hronične rane neophodno je da sama rana bude čista, bez izumrlog tkiva (nekroze),a ispunjena granulacijama.Takav lokalni status rane se postiže redovnim toaletama i aplikacijom lokalnih topičkih sredstava. Na tržištu postoji veliki broj rastvora, antiseptika, različitih obloga za rane. Ne može se reći da ova sredstva značajno doprinose izlečenju hronične rane, uglavnom obezbeđuju konfor pacijenta  i smanjuju bol.

Iskustvo hirurga plastičara koji se najviše bave lečenjem hronične rane, ukazuje da se u hroničnoj rani uvek nalaze neki mikrobi. Hronična rana ne može biti bez mikroba ,ne može biti sterilna. Ako pacijent nema opšte znake infekcije (kao što su povišena telesna temperatura, povišeni leukociti, povišena sedimentacija), nema velikog opravdanja za primenu antibiotika.

Bakterije koje su najčešći stanovnici u hroničnim ranama su Escherichia coli, Klebsiella, Pseudomonas, Proteus. To su gram negativne, fakultativno anaerobne bakterije što znači da mogu da žive i da se razvijaju i bez kiseonika. Dakle rešenje je da se rana izloži vazduhu, da se toaleta rane obavlja više puta dnevno, da se vrši ispiranje rane pijaćom vodom i sapunicom i da se pacijent kupa bez ograničenja. Na taj način postiže se ispiranje bakterija iz rane, održavanje higijene kože u okolini rane, lakše održavanje telesne higijene a samim tim i brže zaceljenje. Posle obimnog ispiranja rane (lavage) rana se može tretirati antiseptikom koji je hirurg  plastičar odredio i previti sterilnom gazom ili nekom drugom oblogom za rane. Kupanje bolesnika nikada nije zabranjeno. Kupanje je poželjno i kod bolesnika sa zatvorenom i kod bolesnika sa otvorenom ranom, kod operisanih bolesnika, kod onih koji čekaju operaciju i kod onih koji se oporavljaju od operacije.

Operativno lečenje hronične rane se najčešće odvija na plastičnoj hirurgiji. Rekonstruktivna hirurgija raspolaže tehnikama čijom se primenom može rešiti svaka otvorena rana. Nekada su te rane velike i komplikovane pa pored kože i mekih tkiva zahvataju i zadiru u telesne duplje zbog čega je  rekonstrukcija  obimnija i zahtevnija.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Arhiva