Na visokim temperaturama jedino pravo osveženje pruža kupanje u moru ili bazenu. Plivanje ima višestruko pozitivan efekat na zdravlje. Međutim, u odnosu na to u kojoj vodenoj površini plivamo, izloženi smo različitim zdravstvenim rizicima.

Najznačajniji su, svakako, mikrobiološki rizici (zarazne bolesti i infekcije), ali se ne mogu zanemariti ni štetni efekti nusprodukata dezinfekcije (bazeni) ako se ona ne radi prema protokolu. Rizik od obolevanja je veći što je manja vodena površina i što je sporija izmena vode. Razlog za to je što se takve vode lakše zasite štetnim materijama i mikroorganizmima, koji mogu voditi poreklo iz okoline, a mogu poticati i od samih kupaca.

Iz svega navedenog je lako zaključiti da je od prirodnih vodenih površina za kupanje najsigurnije more (tome doprinosi i prisustvo morske soli), a najnepovoljnije su male stajaće vode, barice i slično.

Kada su u pitanju bazeni, oni mogu da budu besprekorno cisti i savršeno sigurni ili pak vrlo nesigurni ako se ne održavaju kako treba. Čovek je faktor od kojeg najčešće zavisi kvalitet vode u bazenu.

Zarazne bolesti od kojih covek može da oboli prilikom kupanja u bazenu nastaju prodorom prouzrokovaca prisutnih u vodi u organizam kupaca preko nekog od ulaznih mesta infekcije, kao što su:

  • usta
  • vidljive sluzokože (oko, nos, genitalni organi)
  • povrede na koži (cak i one najmanje, nevidljive golim okom)
  • a ponekad i preko sluzokože disajnih organa.

Gutanjem vode, dakle preko usta, mogu nastati virusne i bakterijske crevne infekcije, praćene prolivom i povišenom telesnom temperaturom. Preko sluzokože oka može da nastane virusno ili zapaljenje oka hlamidijom, što su tipicne bolesti kupaca. Preko mikropovreda kože i sluzokoža kao i preko zdrave sluzokože oka, covek može da sa zarazi leptospirozom (letnji grip), narocito nakon kupanja u barama i stajacim vodama.

Kao posledica zadržavanja prljave vode u spoljašnjem slušnom kanalu može doci do zapaljenja uha. Preko sistema organa za varenje, preko vidljivih sluzokoža i udisanjem vodenog aerosola, tj. sitnih kapljica, covek može da se zarazi i enterovirusima, koji su izmedu ostalog i prouzrokovaci seroznog meningitisa (zapaljenje mekih moždanih opni). Srecna okolnost je da je stvaran rizik od navedenih infekcija ipak vrlo mali, jer se obicno ne popije velika kolicina vode, jer je koža prepreka za prodor mikroorganizama, a sami prouzrokovaci su u vodi najcešce jako razredeni. Ovo se prevashodno odnosi na odrasle osobe i decu školskog uzrasta, dok je rizik od navedenih infekcija veci kod dece uzrasta do tri godine, a za decu mlađu od godinu dana još veci, iz prostog razloga što su mala deca još neotporna, a i nacin njihovog kupanja pogoduje nastanku vecine infekcija (sedenje u plitkoj vodi, zagrcavanje, gutanje vode i sl.).

Preporuke za bezbedno kupanje u bazenima:

  •  Redovno propisano higijensko i tehničko održavanje objekata uz kontinuiranu kontrolu higijenske ispravnosti vode za kupanje, kao i nadzor nad primenom higijenskih mera kod kupača, što bi trebalo da obezbede vlasnici objekata,
  •  Pranje ruku nakon toaleta, obavezno tuširanje pre ulaska i posle izlaska iz bazena,
  • Podsećati decu da koriste toalet,
  •  Ne kupati decu ispod 3 godine u javnim bazenima,
  •  Posebno osetljive osobe ne bi trebalo da koriste javne bazene za kupanje,
  • Ne gutati vodu, ne roniti, a naročito ne otvorenih očiju,
  • Ne ulaziti u vodu sa kontaktnim sočivima,
  • Ne zadržavati se predugo u vodi

Na higijensku ispravnost bazenskih voda u velikoj meri mogu uticati i sami kupači, te u cilju bezbednijeg i bezbrižnijeg kupanja još jednom naglašavam važnost poštovanja navedenih higijenskih mera.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Arhiva