“Kada bismo svakome mogli da damo pravu količinu hrane i vežbanja, ni premalo ni previše, našli bismo najsigurniji put do zdravlja” Hipokrat

Tokom poslednjih godina u oblasti ishrane sportista se dosta istražuje. Osim opštih preporuka danas su dostupne i specifične preporuke vezane za vrstu sporta, kao i individualne preporuke  namenjene svakom pojedincu. Cilj je da se znanja iz oblasti ishrane sportista što više približe i prilagode potrebama svakog pojedinca u odnosu na pol, starost, kulturu, okruženje…, međutim veoma često se dešava da sportisti, a naročito oni koji nemaju stručni nadzor, bivaju više zbunjeni nego edukovani o načinu ishrane. U stvari, sve je veoma jednostavno I tako treba I pristupiti problematici.  Principe pravilne ishrane treba da poštuje svako od nas, pa I sportisti.  Kvalitet, kvantitet i oblik unete hrane treba da odgovore složenim metaboličkim zahtevima organizma, koji je izložen teškom fizičkom radu kakav je prisutan danas u sportu. Osnovni cilj pravilne ishrane jeste nadoknaditi sve što je utrošeno tokom vežbanja i dovesti organizam u stanje koje je u skladu sa dobrim zdravljem, a pri tome postići što bolji sportski rezultat.

Neke specifičnosti koje karakterišu ishranu sportista u odnosu na fizički manje aktivne ili neaktivne su:

  • veće energetske potrebe,
  • ubrzan metabolizam, kao i
  • veliki gubitak tečnosti i elektrolita, prvenstveno znojem.

Dok se dnevne potrebe za energijom kod sedenternih osoba kreću u rasponu od 2000-2800 kcal, potrebe za energijom kod sportista su daleko veće i dostižu vrednosti od čak 9000 kcal dnevno  (biciklisti). Energetski utrošak sportista je uslovljen intenzitetom, trajanjem i tipom fizičke aktivnosti. Specifičnost je takođe, što utrošak energije vrhunskih sportista može biti  izuzetno veliki u kratkom vremenskom periodu, čak 1500 kcal po času (finiš).

Jasno je da se ovako velike energetske  potrebe ne mogu zadovoljiti unosom neadekvatnih obroka, pošto bi varenje i iskorištavanje hrane bilo onemogućeno  fizičkom aktivnošću tokom redovnih treninga i takmičenja. Rešenje za ovako bitan segment sportskih aktivnosti je planirana, balansirana ishrana, koja podrazumeva unos visoko vredne lako svarljive hrane prilagođene svakom pojedincu.

Zahtevi i poteškoće koje se javljaju u ovoj oblasti dobijaju posebno na značaju kada se zna da su veliki broj sportista mlade osobe u periodu rasta i razvoja. Dakle, ovde je potrebno ishranom unapred obezbediti rezerve nutrienata, nadoknaditi ono što je potrošeno tokom treninga, ali takođe zadovoljiti nutritivne potrebe vezane za ovaj osetljivi period života.

Ono što se postavlja kao zahtev u oblasti ishrane sportista jeste postojanje odgovarajućih preporuka dnevnog unosa, za sve nutriente.  Ove preporuke bi morale biti u skladu sa nivoom dnevne aktivnosti, sa polom i uzrastom. Dnevni unos takođe mora biti usklađen sa fazama trenažnog procesa u kojima se sportisti nalaze (pripreme, takmičenje, oporavak i dr.).

Energetska potrosnja zavisi od vrste sporta i trajanja takmičenja, te može biti vrlo različita, što znači da se za svaku sportsku disciplinu mora vršiti posebno planiranje ishrane na osnovu izračunatih energetskih I nutritivnih potreba svakog pojedinca.

Tokom intenzivnih fizičkih aktivnosti  troše se rezerve glikogena iz  jetre i mišića, kao i masti iz masnih depoa. Proteini se intenzivnije razgrađuju, zbog metaboličkog i mehaničkog stresa. Takođe, usled intenzivne produkcije toplote intenzivno je znojenje, te je kod neadekvatne nadoknade nutrienata, tečnosti i elektrolita postoji mogućnost dehidracije i drugih poremećaja zdravlja. Dakle rehidracija je neophodna pre, tokom I nakon fizičke aktivnosti.

Nezaobilazan deo u priči o ishrani sportista je suplementacija. Zašto? Zato što sportisti u želji za boljim plasmanom često  odu dalje od treninga i uobičajene ishrane i posežu za suplementima. Suplementacija u sportu je široko prihvaćena, ali je vrlo često nekontrolisana I neopravdana. Cilj sportske suplementacije bi trebalo da bude nadoknda nutijenata čiji je deficit u organizmu nastao intenzivnom fizičkom aktivnošću. Međutim, često nije tako. Koliko je suplementacija prisutna u svetu sporta, najbolje govore testiranja sportista na Olimpijskim igrama, gde se uobičajeno utvrdi da više od 80% sportista koriste neke od suplemenata. Najčešće primenjivani suplementi među sportistima su minerali I vitamini.

Prošle godine u Baru je sprovedena kratkotrajna studija suplementacije sportista mineralima. Suplementacija je sprovedena pod strogim nadzorom lekara, specijaliste higijenei klubskog kondicionog trenera. Nakon sportskih pregleda, antropometrijskih merenja, određivanja telesne kompozicije, aerobne sposobnosti, testova snage, te određivanja koncentracije minerala u krvi ispitivanih sportista, započeta je suplementacija. Sportisti su tokom tri nedelje suplementirani kalcijumom, gvožđem, te Esijevim preparatom Multikomplex Sport koji osim minerala koji se tokom fizičke aktivnosti pojačano gube znojem, sadrži I antioksidante. Jedan od glavnih ciljeva ove mini studije je bio dobiti takve rezultate koji bi mogli dovesti u vezu poboljšanje sportskih performansi sa procesom suplementacije. Na osnovu dobijenih rezultata zaključeno je da se sadržaj minerala kojima je sprovedena suplementacija, u krvi povećao kao i sve praćene sportske performance. Kada je u pitanju telesna kompozicija došloje do smanjenja masne, a povećanja mišićne mase tela. Ipak, ne mogu se definisati mehanizmi koji dovode do poboljšanja navedenih performansi tokom ispitivanog perioda I zato, da bi se procenila izolovana ergogena svojstva minerala, neophodno je napraviti još istraživanja. Ova mini studija je predstavljena usmenom prezentaciom na III Kongresu o dijetetskim suplementima u novembru prošle godine, u Beogradu.

I da zaključimo: pravilnom ishranom sportista pozitivno deluje na sopstveni zdravstveni status, prevenira nastanak povreda, održava optimalnu sportsku formu, kao I telesni sastav. Plan ishrane I suplementacije mora biti individualan.

 

Tagged with:
 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Arhiva