Respiratorne infekcije (RI) su najčešće i najmasovnije infekcije. Po definiciji su to sve infekcije kod kojih je patološki proces lokalizovan u disajnim putevima. One mogu da zahvate ceo sistem organa za disanje ili (što jue češće) pojedine delove. Najčešće su infekcije gornjih i srednjih, a ređe donjih delova disajnih puteva.

Izvor infekcije je sekret disajnih puteva inficirane osobe. Uzročnik se prenosi na zdravu osobu:

1. Kapljičnim putem prilikom:

  •  kijanja, kada i do milion čestica može putovati brzinom od 300 m/s
  •  kašljanja, oko 5000 čestica, putuje brzinom od 150 m/s
  •  glasnog govora, oko 250 čestica, putuje brzinom 16-48 m/s
  •  smeha,
  •  plakanja.

Boravak u zatvorenim i neprovetrenim prostorijama povećava mogućnost prenosa uzročnika respiratorne infekcije.

2. Preko  zagadjenih ruku:

  • rukovanjem sa osobom koja je kijala ili kašljala u ruke
  • rukovanjem sa osobom koja je brisala nos maramicom

Neophodno je održavati higijenu ruku pranjem higijenski ispravnom vodom i sapunom posle rukovanja sa prehlađenom osobom, ili posle dodirivanja moguće kontaminiranih površina, kao i posle upotrebe  maramica.

Odrasli od respiratornih infekcija obolevaju tri do pet puta godišnje, dok deca obolevaju četiri do sedam puta godišnje. Deca u dečijim kolektivima mogu oboleti i do 10 puta godišnje.

Iako se javljaju tokom cele godine, respiratorne infekcije su najčešće u hladnim mesecima. Broj obolelih krajem jeseni raste, dok je u januaru-februaru najčešća respiratorna infekcija grip! Javljaju se pojedinačno, obliku epidemija koje obično zahvataju gradska naselja, i to uglavnom decu!

Izazivači bolesti su najrazličitiji respiratorni mikroorganizmi:

* Virus – ulazi u organizam preko usta, nosa ili sluzokože oka, a širi se kapljicama vazduhom kada zaražena osoba govori, kija ili kašlje. U spoljašnjoj sredini se virusi zadržavaju veoma dugo tako da se lako prenose dodirom ili korišćenjem zajedničkih stvari, kao što su kvaka, telefon i sl.
Dodirivanjem očiju, nosa ili usta nakon kontakta s predmetom na kome se nalazi virus, povećava se verovatnoća da dobijete prehladu.

* Bakterije su ređe izazivači RI (10 – 15% slučajeva), međutim često su uzročnici  sekundarnih infekcija tj. nadovezuju na postojeću virusnu infekciju.

Najčešće RI su:

  • kijavica (“prehlada”)
  •  upala grla
  •  upala ždrela
  •  upala sinusa
  •  bronhitis…

Najčešća akutna respiratorna  infekcija je – obična prehlada. Bolest započinje naglo, 1 do 3 dana nakon ulaska virusa u organizam. Najpre se javi osećaj suvoće i pečenja u nosu i ždrelu, zatim kijanje, suzenje očiju, grebanje u grlu. Može se javiti blago povišena telesna temperatura, glavobolja, malaksalost. Ubrzo počinje vodnjikava sekrecija iz nosa,  zatim sluzava i na kraju gusta. Sluzokoža nosa je crvena i otečena, pa je nos slabije prolazan, a čulo mirisa oslabljeno. Ždrelo je obično umereno crveno. Opšte stanje je dobro, pa često bolesnik odboluje prehladu «na nogama». Bolest se završava ozdravljenjem posle 4 do 8 dana.

 

Akutna upala ždrela – izazvana adenovirusima, najčešće kod predškolske dece započinje umereno povišenom telesnom temperaturom koja traje 4 – 5 dana i gušoboljom. Javljaju se glavobolja i malaksalost kao kod gripa. Ždrelo je crveno, krajnici uvećani i sočni često su prisutni suzenje očiju, zapušen nos i osećaj punoće u uhu. Bolest češće ide sa neznatno povišenom telesnom temperaturom, suvim kašljem i malaksalošću. Osoba se obično bolje oseća već za četiri –pet dana, dok svi simtomi nestaju za manje od deset dana s tim da kašalj može da se zadrži i do tri nedelje. Nekada upala može da se spusti na pluća izazivajući atipičnu upalu pluća.
Kod odojčadi ovo oboljenje je skoro uvek teško, praćeno visokom temperaturom, teškim disanjem, nekada grčevima, pa čak i komom. U nekim slučajevima respiratorna infekcija se može komplikovati bakterijskom upalom sinusa ili unutrašnjeg uha.

 

Ko je najugroženiji?

  • odojčad i mala deca do pet godina starosti, jer im je imunološki sistem još u razvoju,
  • stariji ljudi, jer s godinama imunološki sistem slabi i
  • bolesnici, jer svaka bolest slabi imunološki sistem.

 

Prevencija

  •  pokriti svoj nos i usta dok kašljete i kijate, koristeći papirne maramice kad je god to moguće
  • izbegavati blizak kontakt sa osobama koje su bolesne
  • izbegavati dodirivanje očiju, usta ili nosa prljavim rukama
  • izbegavanje boravka u zatvorenim prostorima gde se nalazi veliki broj ljudi
  • često provetravanje i održavanje higijene u životnom prostoru
  • neophodno je da oboleli ostane kod kuće
  • izbegavati  kontakte sa drugim ljudima da se bolest ne bi prenosila.

 

Kako smanjiti rizik od zaraze?

Pravilna i redovna higijena ruku, dobar je, jednostavan i jeftin način sprečavanja širenja mnogih zaraznih bolesti koje se mogu preneti nečistim rukama (obična prehlada, grip, infektivni prolivi, zarazna žutica, meningitis).

Pravilnim pranjem ruku uništava više od 99% mikroorganizama koji se uobičajeno nalaze na koži ruku, pa tako i patogenih mikroorganizama.
Kada sve treba oprati ruke?

Uvek:

  • kad izgledaju prljavo
  • kad dolazite kući ili na radno mesto

Kod poslova u kuhinji:

  • pre jela
  • pre kuvanja
  • nakon obrade sirovog povrća, mesa i ribe

Pri korišćenju sanitarnog čvora:

  • posle WC-a
  • pre i posle promene pelena
  • nakon poslova oko zaprljanog rublja

Kod kontakta s kućnim ljubimcima:

  • posle čišćenja pribora
  • posle igre

Pri radu oko stana ili kuće:

  • posle čišćenja
  • posle rada oko cveća, sa zemljom i u vrtu

Kod poslova vezanih uz zdravstvene probleme:

  • pre stavljanja kontaktnih sočiva
  • pre davanja ili uzimanja lekova
  • pre obrade manjih rana ili opekotina
  • nakon dodira s izlučevinama (pljuvačka, iscedak iz nosa, krv, povraćeni sadržaj)
  • nakon nege nepokretnih bolesnika
Autor teksta:
Dr Snežana Barjaktarović-Labović, specijalista higijene
Tagged with:
 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Arhiva